Dobrodošli na sajt naše škole

Sreda,  10. Februar 2016
.

Home 11010 Beograd ( Voždovac )

 Esad Pašina 26       

            Nadji na mapi    Mapa

Phone32 Direktor  +381 11 3098084

 Zbornica +381 11 3098093

           Finansije +381 11 3098092

            Fax         +381 11 3098085

Mail ghmskola@open.telekom.rs

 ghmskola2@gmail.com

           Pratite nas na Facebook-u   Facebook 32

mps1

Obrazovni profili

Geološki tehničar za geotehniku i hidrogeologiju

geo1

Područje rada: Geologija, rudarstvo i minerologija

Geološki tehničar za geotehniku i hidrogeologiju (4 godine)

Upravlja hidrogeološkim i geotehničkim aparatima namenjenim za testiranja u laboratorijskim i terenskim sredinama. Beleži i procesuira podatke iz okoline. Izrađuje geotehničke proračune i grafičku dokumentaciju. Bavi se poboljšanjem zemljišta zavisno od njegove buduće namene (visokogradnja, hidrotehnički objekti, saobraćajnice). Testira reakciju objekata u raznim etapama gradnje, od nacrta do iskorišćavanja. Podrazumeva korišćenje vrlo preciznih alata i uređaja.

  Predmeti na ovom smeru 

  Bodovi za upis:   2015/2016 - 64.84 , 2014/2015  - 60.48

Geološki tehničar za istraživanje mineralnih sirovina

geo1

Područje rada: Geologija, rudarstvo i minerologija

Geološki tehničar za istraživanje mineralnih sirovina (4 godine)

Proučava razne mineralne materije. Učestvuje u sakupljanju uzoraka okamina, ruda i stena i upisuje informacije o njihovoj fizičkoj poziciji. Primerke transportuje u laboratoriju i tamo im otklanja nečistoće, obavlja pregled i sačinjava opis. Na bušotinama i u rudokopovima nadgleda tok bušenja, odnosno prokopavanja. U njegovom radnom okruženju često su prisutni prašina, neprijatni mirisi, buka, dim i znatne oscilacije u temperaturi.

 Predmeti na ovom smeru

  Bodovi za upis:   2015/2016 - 60.28 , 2014/2015  - 56.28

 

Hidrološki tehničar

hidro1

Područje rada: Prirodno-matematičko područje

Hidrološki tehničar (4 godine)

Vrši posmatranja, merenja, sakupljanje informacija koje se tiču vodostaja, toplote vode, protoka, stvaranja leda na vodotokovima. Radi na sprovođenju hidroloških studija i ispitivanja. Učesnik je izrade upozorenja i predviđanja vanrednih okolnosti poput poplava. Bavi se i proučavanjem upotrebe vodne sile i njenog pretvaranja u električnu energiju, kontrolom vodosnabdevanja naseljenih mesta, navodnjavanja i odvodnjavanja, regulacijom plovnih pravaca i proveravanjem sistema podzemnih voda.

   Predmeti na ovom smeru 

  Bodovi za upis:   2015/2016 - 67.04 , 2014/2015  - 57.68

Meteorološki tehničar

meteo1

Područje rada: Prirodno-matematičko područje

Meteorološki tehničar (4 godine)

Izvršava radove koji su povezani sa merenjem i posmatranjem pojava i procesa u oblasti meteorologije. Posao je uglavnom baziran na meteorološke stanice i aerodrome kojima je od ključne važnosti meteorološka prognoza. Izučava temperaturu vazduha, vazdušni pritisak, vlažnot vazduha, brzinu i pravac vetra, broj sunčanih sati, oblačnost i sva merenja arhivira u bazi podataka. Obavlja proveru dobijenih podataka tako što se koristi formulama i statističnim proračunima. Oprema je specijalno namenjena za meteorološka izučavanja koja se kako radarskim tako i satelitskim putem prenose. Izvršena transakcija podataka se ažurira u bazi podataka i ubacuje u obaveštajne sisteme, praktične za vremenske prognoze. Radnik je takođe bitan i u prevenciji taloženja gradonosnih oblaka i koristi se protivgradnim raketama.

  Predmeti na ovom smeru 

  Bodovi za upis:   2015/2016 - 74.12 , 2014/2015  - 67.64

Tehničar za zaštitu životne sredine

eko1

Područje rada: Hemija, nemetali i grafičarstvo

Tehničar za zaštitu životne sredine (4 godine)

Zadatak mu je da vrši merenje i detektuje intenzitet zagađenja životne sredine. U opis posla uključen je pravilan rad sa potencijalno opasnim materijalima, prilagođavanje tehnologije standardima i propisima, kao i pravilno čuvanje i odlaganje otpadnih materijala. Po potrebi ispituje vazduh, vodu ili zemljište i priprema ih za procese prečišćavanja. Sve podatke o nivou zagađenosti šalje nadležnim organima i započinje proces preduzimanja određenih mera prevencije.

  Predmeti na ovom smeru

  Bodovi za upis:   2015/2016 - 73.06 , 2014/2015  - 64.76

0.png0.png5.png1.png3.png2.png
Danas4
Juče47
Ove nedelje112
Ovog meseca436
Ukupno5132

1
Online

Ратови звезда: буђење силе

February 7, 2016

unnamed

Некaдa дaвно у веомa дaлекој гaлaксији (17. децембрa у Дворaни Домa Синдикaтa) прикaзaнa је премијерa дуго очекивaног филмa ,,Ратови звезда – Епизoдa 7: Буђење силе“. Очaрaвaјући спектaкл којим се нaстaвљa причa којa већ деценијaмa зaбaвљa публику и остaвљa је без дaхa. Узбуђење, смех, пa чак и туговaње су део овог филмa док прaтимо стaре легенде из претходних филмовa (Хaн Соло, принцезa Леa Оргaнa, сaдa генерaл, и нaрaвно Чубaкa) и нове ликове (Реј, Фин и По Дaмерон) у потрaзи зa Луком Скaјвокером који је нестaо.

unnamed (1)

Али нaрaвно, ту су и негaтивци тј. Први Ред, по оргaнизaцији подсећa нa Гaлактичку Империју из претходних филмовa, који је предвођен врховним вођом Сноуком. Тaкође, у Ратовима звезда је међу негaтицимa увек и неки сит господaр. У овом филму је то Кaјло Рен, који жели дa пронaђе и убије Лукa Скaјвокерa.

5f24bb8b-0a47-4c31-b1de-3b9f1c610e3b

Током фимa откривaмо дa је Кaјло Рен син Хaна Солоa и генерала Леје. Сaзнaјемо кaко је Кaјло Рен издaо ,,Витезове Ренa“, Џедај Ред који је успостaвио Лук Скaјвокер, и побио већину џедaјa, што нaс подсећa нa његовог деду Дaрт Вејдерa тј. Анaкинa Скaјвокерa, што је проузроковaло бекство Лукa Скaјвокерa. Буђење Силе се односи нa девојку којa откривa дa је осетљивa нa силу и тиме предстaвљa претњу зa Кaјла Ренa. Фин је јуришник који је дезертирао из војних редовa Првог Редa, тиме среће Реј, и због тогa он изaзивa гнев Кaјла Ренa.

unnamed (2)unnamed (3)

Све у свему видимо дa Кaјло Рен током филмa изрaжaвa мржњу премa свaкоме што и приличи једном ситу. Тaкође, појaвљује се и нови дроид ББ-8 који изaзивa смех и који је кључaн зa укрштaње судбинa јунaкa овог филмa. Првом Реду се супротстaвљa Отпор који је формирaлa генерaл Леa, којa се зaједно сa Хaном Солом и Чубaком бори против овог Редa.

unnamed (4)

Филм је зa крaтко време очaрaо публику, пa чaк и проузроковао плaкaње ( и од среће и од туге). Обећaвa добaр провод и aвaнтуру…а код неких чак изазива и носталгију.

unnamed (5)

Душан Бабић III/4

Mетеоролошка секција на Ади Циганлији

February 4, 2016

IMG_2813

У суботу, 26. децембра, ученици метеоролошког смера наше школе могли су бити виђени на Ади Циганлији у оквиру метеоролошке секције. Присуствовали су ђаци прве и треће године, као и њихова професорка у струци Сања Анђелић. Тамо су пешачили дуж обале речног острва. Помоћу инструмената које су понели са собом (термометар, хигрометар, психрометар) мерили разне метеоролошке елементе попут температуре језерске воде, влажност ваздуха поред воде и далеко од ње, као и средњу брзину ветра помоћу анемометра. Разлике у мерењу температуре су биле очигледне.

IMG_2815 (1)

Након шетње професорка је одвела ђаке до научног парка где су видели разне занимљиве научне огледе попут звучних огледала, ,,човека“ сата, плаве планете, металоног ланца ДНК.

IMG_2814

На крају се може рећи да су ђаци, поред вежби у струци, научили много нових занимљивости. Дан је био сунчан и леп, па смо га искористили и за уживање уз чај на обали језера.

IMG_2812 (1)

Милица Студен III-4

Новогодишња представа

January 21, 2016

IMG_2645У вечерњим сатима 28. децембра наша школа била је једно од узбудљивијих места у граду, на којем сте могли видети мноштво насмејаних и задовољних лица.
Прослава Нове године, првобитно намењена најмлађој публици, претворила се у забаву за све генерације. Након распеваног хора, публика је уживала у представи „Велика новогодишња пљачка“, у извођењу ученика I1, I4, I5, III1, III3 и III4.

IMG_2659 IMG_2644

Необичну и узбудљиву драмску радњу, испуњену бројним изненађењима и чудесним ликовима употпунила је невероватна сценографија и реквизити које је креирала проф. Љиљана Мачкић. Тугаљиви посластичар, неспретни разбојници, љутита Нова година, испрепадани полицајци – само су неки од ликова који су забавили и увеселили публику.

Традиционална подела пакетића најмлађима уследила је након музичког блока у којем су изведене песме на енглеском језику. Добра атмосфера и укусни слаткиши разлог су више да се покајете ако нисте били у право време на правом месту…

IMG_2642
проф. Весна Војводић Митровић

У Историјском музеју – изложба посвећена Михајлу Пупину

December 24, 2015

У среду, 9. децембра, посетили смо Историјски музеј Србије и изложбу која је посвећена Михајлу Пупину. Овај велики и широм света признати научник познат је по бројним изумима. Једно од његових најважнијих и најславнијих открића су такозвани ,,Пупинови калемови“,  тако да су њему у част процес коришћења тих калемова у телефонским разговорима назвали ,,пупинизација“.

IMG_2577

Ипак, оно што је мени било најзанимљивије, а што је везано за Михајла Пупина је то да је први користи рендгенске зраке у медицини. Наиме, годину дана пошто их је открио немачки физичар Рендген, Пупин је 1896. године применио њихову функцију, односно методу снимања, која се користи између објекта који се снима и фотографске плоче – док је све пропраћено на флуоросцентном екрану. Овакав рад скратио је време трајања експозиције са једног часа на свега пар секунди. На рендгенском снимку оцртавају се светле површине на тамној позадини. Рендгенски зраци могу да прођу кроз мишиће, али не и кроз зубе и кости. Ови невидљиви таласи енергије који се, дакле, зову рендгенским зрацима омогућавају лекарима да виде кроз мека ткива људског тела и дијагностикују болести и повреде на време и без хирушких захвата.

IMG_2579

Допринос Михајла Пупина у развоју науке је доказ да с екроз учење и знање стичу велика искуства и да се истраживачки рад и његова примена цене и код нас, али и у свету.

IMG_2575

Катарина Стефановић I/4

Нaши ученици на ФЕСТИВАЛУ НАУКЕ

December 17, 2015

Фестивал науке одржан је од 3. до 6. децембра 2015. године и на њему је наша школа имала своје представнике. Учествовали су ученици различитих смерова сва четири разреда и посетиоцима стрпљиво објашњавали о „Води живота“. Ове године тема наше школе су биле подземне воде, а задаци ученика били су да људима особине воде објасне кроз најразличитије огледе и моделе. Ту су се нашли и огледи који су приказивали оно што свакодневно виђамо, а за шта раније нисмо знали разлоге.

20151203_104820
Поред ове поставке на којој су ученици „експериментисали“ са водом, наша школа имала је и поставку у сарадњи са НИС-ом где смо причали о земном гасу као гориву будућности. Посетиоцима се нарочито свидео експеримент извођен на овој поставци када су деца и старији имали прилику да виде пламен на својим рукама узрокован водом која има велике концентрације метана.

20151204_120033
Четири дана ученици су провели на сајму. Иако је било врло напорно, заморно и неким ученицима ново, нисмо се предавали умору и истрајали смо у нашој намери да свој циљ, односно едукацију људи остваримо са што бољим резултатима. Осмеси деце када виде огледе и заинтересовани погледи старијих мотивисали су нас да се још више удубимо у објашњавање свега што их интересује.

20151203_105656
На Фестивалу је учествовало много школа, факултета и установа и сви учесници, студенти, средњошколци па чак и основци, међусобно су се помагали, заједно се смејали и сарађивали. Многа пријатељства су склопљена и створене су многе успомене које ћемо сви дуго памтити. Међусобна подршка и бодрење дали су нам жељу за истрајношћу.

20151206_110537
Осим што смо видели шта је напоран рад, такође смо и научили многе ствари. Иако нисмо имали много слободног времена, успели смо да видимо и друге поставке и чујемо друге приче које су биле веома интересантне. Најјачи утисак већини учесника оставио је Океанијум који је верно приказао дубине мора и океана. Фантастичан шоу ишли смо да гледамо чак два пута. Чули смо и предавања гостију из Италије, а поред Италијана ту су били гости из Естоније, Израела, Француске, Велике Британије и многих других земаља Европе и окружења.

20151203_104820
Подршку смо имали и од наших професора Валентине Томић, Ђурђе Ћетковић и Душице Петашиновић које су велики део времена провеле са нама и помагале нам у нашим презентовањима, дискусијама и експериментима. Исправљале су наше грешке за које су се побринуле да их нема пуно и обезбедиле су нам одговоре како на честа, али и на ретка питања на које ми понекад нисмо имали одговор.

20151205_131008
На Фестивалу су учествовали и наши бивши ученици који су данас успешни студенти, тако да смо и од њих добили много савета и упутстава. Учешће на Фесивалу науке било је веома напорно, мени и још некима непознато и лепо искуство, али ћемо се засигурно сви радовати поновном учествовању наредних година.

20151205_095545

Предраг Јањић II-1

Гледали смо Нушићеву ,,Власт“ у Позоришту Славија ;)

December 7, 2015

Ученици I/4 су са професорском српског језика и књижевности Зораном Јанковић 28.новембра погледали представу ,,Власт“ у Позоришту Славија. Полако, али сигурно развијамо љубав према позоришту…

Branislav Nusic 2 by TRIANA-COLOMBIAЕво како је представу ,,Власт“ видео и доживео наш ученик Александар Димитријевић (I/4)…

,,Власт“ је сатирична комедија са изразито хумористичком радњом и мотивима корупције и новца. Главни јунак је Светозар Поповић, Тоза, који постаје министар. Уз то место долазе и драстичне промене личности. На почетку, он је врло уплашен, немоћан, али и срећан човек, док на крају постаје богат и наравно, занима га само новац. Удаљио се од својих пријатеља и породице. Поново постаје уплашен јер je пала влада. Представа ми се посебно допала због Нушићевих хумористичких сцена, али и драматичних обрта. Једна од ствари која ме је фасцинирала је радосно певање глумаца за време представе, као да неприметно слушамо  мјузикл. Свима бих препоручио ову представу, јер она не само што је занимљива, већ се заиста види да је Нушић ненадмашан.

Порука са којом сам изашао из позоришта је: Дај човеку власт, па ћеш видети какав је!

(слика је преузета са http://www.blog.b92.net)

Предавање на Коларцу

November 30, 2015

У понедељак, 23. новембра ученице I/4  су са професорком српског језика и књижевности Зораном Јанковић и разредном Сањом Анђелић присуствовале занимљивом предавању у Коларчевој задужбини. У питању је циклус НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК – ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА ДАНАС и тема: ,,Језичка култура и најчешће грешке“.

unnamedУ присуству бројних љубитеља уметности и културе, као и студената и ученика средњих школа предавање је одржала др Рада Стијовић. Почевши од начела ,,Пиши као што говориш“ она се, том приликом, осврнула на многе језичке и правописне недоумице које су, како је рекла, све чешће заступљене код млађе генерације. Она је на врло леп и једноставан начин образложила због чега најчешће свесно или несвесно правимо грешке. Такође је говорила и о ,,сопственом језичком осећању“ које је присутно код свих, али га треба правилно употребити. Ономад, пре неки дан, недавно – су речи које имају исто значење, рекла је она, а ми врло често трошимо време док схватимо да ли смо се добро изразили или не. Затим је истакла да поред говора и писања језик има и друге облике, јер се покретима могу саопштити изговорене речи. Груб пример за то је лупање песницом о сто, а много блажи је начин на који диригент држи палицу да би дириговао оркестром. Др Рада Стијовић нас је даље увела у причу о дијалектима истичући да се и ту јављају најчешће грешке у односу на сам језички систем. По њеним речима, дијалекат је говор једног краја који одступа од књижевног, али и скуп народног говора који има заједничке особине.

IMG_2462И ово, веома занимљиво предавање, као и многа друга која се тичу нашег језика и правописа само нам говоре о томе колико је наш језик интересантан, разноврстан и богат великим фондом речи које имају разна значења само их треба правилно употребити.

Катарина Стефановић и Адријана Жуњић I/4

 

Сајам књига – празник речи

November 4, 2015

sajam_knjiga_2015_200Јубиларни, шездесети међународни Сајам књига трајао је од 25. октобра до 1. новембра. Овај велики празник књиге, издавача и читалаца отворио је ове године уважени књижевник и режисер Емир Кустурица, а почасни гост сајма била је Русија.

Током трајања сајамских дана читаоци су имали прилику да упознају, разговарају и добију потписане књиге од многих аутора познатих дела. Српски издавачи организовали су многобројне промоције, трибине и програме. Говорило се о Бранку Ћопићу,  Иви Андрићу, Данилу Кишу, Моми Капору и многим другим истакнутим писцима са ових и других простора. Традиционални школски дан био је резервисан за четвртак 29. октобар, а први пут ове године организован је и Фестивал стваралаштва младих из области ликовне, музичке, филмске и сценске уметности који је као подлогу и инспирацију имао књигу. На Сајму је, како се и очекивало свакодневно продефиловало на десетине хиљада људи из свих крајева наше земље и региона. Мој лични утисак је да је Сајам књига пута оправдао очекивања људи различитог животног доба. Издавачке куће Вулкан, Лагуна, Чаробна књига, Urban reads и друге спремно су дочекале своје купце, а и цене су биле веома повољне. Комплети књига руских класика, историјске и друге тематике продавали су се очекивано, али је било и популарних жанрова и за нас младе. Лично сам била заинтересована за дела Агате Кристи, Џона Грина, Гијома Мусоа, Џеси Ендруз и других уметника. Ипак, ова светковина књиге и културе на најбољи начин је приказана у монографији др Ирине Милутиновић која је овековечила шест деценија трајања манифестације. Књига је издата на три језика, а у част јубилеја направљен је филм о историји Сајма књига.

Књиге и аутори не могу да избледе. Читајући их постајемо морално јачи и стабилнији у сваком погледу. Зато, до следећег Сајма – читајмо купљене књиге и уживајмо у њима!

Катарина Стефановић I/4

(слика је преузета са http://sajamknjiga.rs/o-nama/)

Радови наших ученика

November 4, 2015

Реч професора…

pero hartija

Отварајући јубиларни 60. Сајам књига у Београду, Емир Кустурица узвикнуо је: „Како је пуста младост која није открила Антона Павловича Чехова!“ Да је којим случајем прочитао писмене задатке наших ученика, сигурно би своје искуство исказао реченицом: „Како је дивна и оплемењена младост коју обликују Чехов и српски симболисти!“

Писмени задаци у оквиру наставе српског језика и књижевности омогућавају континуирано праћење и унапређивање језичке и функционалне писмености ученика, али су истовремено и прилика да ученици артикулишу властити доживљај и тумачење књижевноуметничког дела. Пред вама су два писмена задатка у којима су Ирена Петровић и Драган Дамјановић, ученици III-2, у модернистичком кључу сагледали две значајне теме ове епохе – жену и трагизам промашеног живота. Необична перспектива, прецизно и јасно изражавање, аутентични читалачки доживљај, као и елементи импресионистичког стила у приступу делима – неке су од одлика које красе ове задатке. Али највећа вредност свакако је очигледна љубав према књижевности, тој последњој одбрани наших душа од беспућа и пустоши стварног света.

Весна Војводић Митровић, проф. српског језика и књижевности

ЖЕНА У ОЧИМА СРПСКИХ СИМБОЛИСТА

Вечита инспирација многих дела, разлог вођења многих ратова, љубав, чулност, страст, она прва осећања која су нам пружена, све то је заправо жена, жена у свом пуном сјају. Можда бисте као посматрач који будно прати неку од шетачких зона створених за шепурење, дошли до закључка да их мушкарци разликују по боји косе, стасу, висини… Али када бисте то будно посматрачко око упослили читањем српских симболистичких дела, верујем да бисте се опредили на поделу на основу Шантићевог, Дучићевог или Ракићевог доживљаја те вечите инспирације – жене.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             У Шантићевим очима жена је првенствено мајка, личност чији осмех топлотом испуњава срца њене деце, симбол пожртвованости и посвећености који окупља породицу, жена чију љубав, без обзира на све друге љубави, увек добијамо, макар и једним погледом њених благих очију.

Дучићева поезија слика жену етеричну, недостижну, вечни извор инспирације, лик који тек полако назиремо, жену без имена. Она је попут светлости која обасјава живот својом лепотом и  вечитом младошћу. И да, она је поврх свега тога верна жена, она која вечно чека мушкарца и никада неће туговати због своје пролазности, јер, сетите се, она је вечна, а њена туга усмерена је на неминовни крај живота вољене особе. Могли бисмо је хвалити у недоглед, али застанимо на тренутак. Да, она заиста јесте вечна, али и нестварна.

У Ракићевом песништву, жена, сурово искрено приказана,  биће је које прихвата лажне изјаве љубави, лажни живот. Њена реч најбоља је ако је неизговорена, њена ћутња више вреди песнику од њеног гласа, јер време полако одмиче, а ни једно ни друго нису вечни. Страст је оно што карактерише однос између њих двоје, страст која натера човека да цело његово тело затрепери од пожуде, страст која је заменила срећу. И захвалност на том тренутку среће, али  никада и љубав.

Да ли је ваше будно око запазило у опису ових жена неку жену из свог окружења? Можда пожртвовану мајку, чији синови целога живота жуде за топлином коју је она стварала у дому, можда тражећи жену сличних особина или вечно трагајући за искрама те топлоте? Можда познајете неког модерног Дучића, занесењака који чека њу, да, баш њу, иако вам можда неће знати рећи како се она зове? А можда знате и људе који живе за страст, који у некој особи, баш попут Ракића, воле себе!

Погледајте мало боље око себе, та вечна инспирација звана жена, заувек ће бојити машту, обликовати причу, низати стихове… На вама је само да одлучите да ли је она Шантићева, Дучићева или Ракићева жена.

Ирена Петровић  III-2

ТРАГИЗАМ ПРОМАШЕНИХ ЖИВОТА У ЧЕХОВЉЕВОЈ ДРАМИ

„УЈКА ВАЊА“

Круг је симбол живота. Све се неминовно понавља… Буђење, исхрана, обавезе… Нећемо ићи у пакао, пакао је већ код нас! Живимо животе које нисмо хтели; нисмо ми бирали да се овде родимо, како ћемо да изгледамо… Ништа ми нисмо бирали! Наши животи су трагични онакви какви јесу, то је оно што Чехов покушава да прикаже и објасни у делу ,,Ујка Вања“!

Ујка Вања, лик по којем је дело добило назив, представља обичног човека који је потрошио двадесетак година својег живота узалудно, мислећи да нешто доприноси науци. Када је већ остарио, сазрео и добио животно искуство, схватио је да је читав свој живот погрешно живео и да му једино преостаје да мрмља о томе и да се нервира до својега починка, када ће напокон да се одмори. Али и човек за којег је радио има промашен живот!Серебрјаков, пензионисани професор руске књижевности, био је потпуни промашај од човека.Он као професор није умео да пренесе знање на студенте, он је књижевно ,,обогаљио“ мноштво генерација, а пре свега узео је место некоме ко је то могао успешније да ради, боље и лепше да објасни. И сада, несвестан тога, он кука и запомаже, црпи енергију свих укућана својим будалаштинама. Он је себи једини битан. Он је заљубљен у себе!

Заједно са Вањом, у раду је годинама учествовала и помагала Соња. Она је живела свој живот у нади да ће једнога дана бити заједно са Астровом, породичним пријатељем и лекаром који једини од свих ликова има неку визију будућности, онога што остаје након његове смрти. Астров је љубитељ природе, он има еколошку свест.

Вања, Соња, Астров а и сви остали ликови имају нешто заједничко – промашене животе. Сви су тога свесни осим Тељегина који је увек позитиван и срећан иако му је ужасан живот. Као у изреци: ,,Где ћеш да видиш будалу тужну, а паметног срећног?“

Све у свему, њихови животи настављају даље и након Вањиног узалудног рада, Соњиних срушених снова и Астровљевог надања у лепшу и светлију будућност. То је оно што сам желео да дефинишем као пакао, свакодневница коју нисмо бирали да живимо, нема излаза но смрти за коју нисмо сигурни да је излаз. Једино можемо да се надамо бољем, као што то иначе чинимо и то је оно што нас држи живима. Тренутци лепоте представљају онај моменат када као да се рај ,,обруши“ на пакао и пружа нам да се опустимо и уживамо мало у животу, али нам убрзо умакне и само нам даје лажну наду. Таман када се највише надамо да смо на добром путу да живимо лепо, живот умеша своје прсте. Зато је ова планета на којој живимо један обичан круг без излаза, пакао у којем смо принуђени да живимо, а свемир представља неограничен простор који нам је недостижан, још веће пространство од неба, неба без краја, али црног неба.Црно као животи јунака, црно као судбине свих људи на планети Земљи.

Читајући ово, помислићемо да је живот грозан и ужасан и да нема сврхе живети, што донекле и јесте тачно, али да бисте избегли могућност да се нађете у ситуацији да мислите о томе како сте цео живот живели узалудно, поставите себи неки циљ у животу и трудите се да га остварите по сваку цену уживајући у свакој ситници лепог што нас задеси и покушајте да се не обазирете на сплет околности живота који не ради по логици већ како му се хоће. Али нема туге без среће, а ни среће без туге, зато уживајте у ситницама људи! Уживајте!

Драган Дамјановић III-2

Екскурзија IV године 2015.

November 3, 2015

6 venecija

У зору 12. октобра, још увек поспани, али узбуђени и уједињени, матуранти наше школе, еколози, метеоролози и геолози,  кренули смо у велику авантуру. Чекала нас је једна од најлепших земаља на свету, Италија.

Атмосфера у аутобусу се полако загревала, музика коју смо раније спремили разбудила је и оне који су мислили да ће моћи да спавају. Био је то за све нас дуг пут али, знајући да нас чека много лепих узбуђења, нисмо дозволили да нас умор савлада. И нисмо погрешили. Италија је дивна.

Након изврсне италијанске вечере, спремили смо се и пожурили да видимо плажу и испитамо шта још постоји у лепом, малом месту на обали Јадранског мора, Лиду ди Јесолу. Неки су одлучили да оду и играју салсу у оближњем клубу, док су неки слободно време проводили на плажи.

Следећег јутра кренули смо великим бродом пут Венеције и са нестрпљењем очекивали да видимо све оно о чему смо толико слушали . Били смо одушевљени  дворцима, историјским грађевинама и слатким малим мостићима изнад сваког канала. Венеција је прелепа, а утиске о оном што смо видели размењивали смо до дубоко у ноћ.

7 venecija

Сутрадан смо време проводили у магичном градићу, Верони. Иако смо имали мало времена, успели смо да обиђемо романтично место састајања Ромеа и Јулије, замислимо љубавну жељу и обиђемо све остале знаменитости.

10 verona

Ипак, најлепши утисак на све нас оставила је велика Фиренца. Пролазећи кроз мале и уске улице упознали смо све занимљивости овог места и у потпуности уживали у њему.  По завршетку обиласка, вратили смо се у бању Монтекатини где смо били смештени.

14 piza

Дан проведен у Пизи био је изванредан. Иако сунца није било, ми смо уживали у свим њеним чарима и наравно, позирањима око Кривог торња у разним акробатским позама.

Трст смо обишли уз обалу, а киши која нас је пратила током шетње, нисмо дозволили да нам поквари лепе тренутке. Расположени, кренули смо назад у нашу престоницу. Уморни од дугих шетњи, али препуни утисака о свему што смо видели, у аутобусу смо мало спавали и одмарали, а помало и певушили и   играли друштвене игре.

17 trst (2)

У касним вечерњим сатима стигли смо у Београд и тиме званично окончали ову невероватно лепу и занимљиву матурску екскурзију чије ћемо доживљаје памтити целога живота.

 

Анђела Обајдин, Ангелина Стојановић и Никола Љујић – IV1

Please publish modules in offcanvas position.

Back To Top